U Specijalizovanim većima u Hagu danas je izrečena prvostepena presuda četvorici bivših komandanata terorističke OVK – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena.
Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu izrekao je prvostepene presude četvorici lidera OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju.
Pogledajte sa koliko godina će zločinci OVK izaći iz zatvora:
Tači je dobio 25 godina zatvora, Veselji je osuđen na 18, Krasnići je takođe proglašen krivim i dobio je 25 godina, a Seljimi 13.
Hašim Tači kriv, osuđen na 25 godina zatvora
Hašimu Tačiju određeno je 25 godina zatvora, saopšteno je na izricanju presude u Hagu.
Tači je proglašen krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.
Hašim Tači u trenutku izricanja presude u Hagu i kazne od 25 godina zatvora Foto: Youtube Printscreen, Kosovo online printscreen
Sa druge strane Tači je oslobođen optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica kao i zločine protiv čovečnosti.
"Ovaj panel je odredio: kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od 4 godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva. Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru", rekao je sudija.
Vreme provedeno u pritvoru biće uključeno u ukupno izdržavanje kazne.
"Zloupotreba položaja otežavajuća okolnost za Tačija"
Sudsko veće u Hagu navelo je da je otežavajuća okolnost za Hašima Tačija to što je zloupotrebio svoj položaj kako bi ostvario zajednički kažnjiv cilj. Kao olakšavajuću okolnost, veće je uzelo u obzir to što je Tači dao doprinos nastojanju da se osnuju Specijalizovana veća.
Foto: Kosovo online printscreen, Youtube Printscreen
Veseljiju 18 godina zatvora
Kadriju Veseljiju određeno je 18 godina zatvora, saopšteno je u Hagu.
Specijalizovana veća Kosova osudila su nekadašnjeg vođu tzv. OVK Kadrija Veseljija na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistva.
1/2
Kadri Veselji u trenutku izricanja presude u Hagu i kazne od 18 godina zatvora Foto: Youtube Printscreen, Kosovo online printscreen
Sudsko veće proglasilo je Kadrija Veseljija krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.
Veseljija su oslobodili optužbi u odnosu na nekoliko slučajeva ratnih zločina zato što nisu dokazani van razumne sumnje ili zato što je veće ustanovilo da dati događaj nije u nadležnosti tog suda.
Sudsko veće ga je oslobodilo i optužbi za progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti.
Veselji je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, tri godine za ratni zločin surovog postupanja, 13 godina za ratni zločin mučenja i 16 godina za ratni zločin ubistva.
"Panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvor", rekao je sudija Smit.
I Krasnićiju 25 godina robije
Jakupu Krasnićiju određena zatvorska kazna od 25 godina, saopšteno je tokom izricanja prvostepenu presude u Hagu.
Bivši vođa tzv. OVK Jakup Krasnići osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina zbog ratnih zločina, saopštilo je veće Specijalizovanog suda u Hagu.
Vidi galeriju
Jakup Krasnići u trenutku izricanja presude u Hagu i kazne od 25 godina zatvora Foto: Youtube Printscreen, Kosovo online printscreen
Krasnići je osuđen za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.
S druge strane, Krasnići je oslobođen optužbe za progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti.
"Panel je odredio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od četiri godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva. Panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru", naveo je sudija.
Seljimiju 13 godina zatvora
Redžepu Seljimiju određeno je 13 godina zatvora, saopšteno je danas u Hagu.
Naime, nekadašnji vođa tzv. OVK Redžep Seljimi osuđen je na kaznu zatvora od 13 godina zbog ratnih zločina, saopštilo je veće Specijalizovanog suda u Hagu.
1/3
Redžep Seljimi u trenutku izricanja presude u Hagu i kazne od 13 godina zatvora Foto: Youtube Printscreen, Kosovo online printscreen
Seljimi je osuđen za krivična dela protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, surovog postupanja kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, mučenja kao ratni zločin nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin nad 96 lica.
Sa druge strane, panel ga je oslobodio optužbe za progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti.
"Panel je odredio kaznu zatvora u trajanju od šest godina za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od dve godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od osam godina za ratni zločin mučenja i kaznu zatvora u trajanju od 11 godina za ratni zločin ubistva. Panel as osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru", zaključio je sudija.
Burne reakcije u Prištini na kazne zatvora: Skandiranje tzv. OVK uz pojačane snage policije
Više hiljada Albanaca pratilo je u centru Prištine organizovani prenos uživo izricanja presude četvorici vođa bivše OVK. Odluke suda koje su se odnosile na odbacivanje odgovornosti optuženih okupljeni su propratili ovacijama, dok su na odluke koje su ih tretirale odgovornim reagovali negodovanjem.
Okupljeni su na odluke sudije uzvikivali imena optuženih i klicali OVK, noseći zastave sa amblemom te organizacije i fotografije optuženih. Oko zgrade vlade i skupštine u Prištini primećene su pojačane snage policije, javlja RTS.
"Tači, Krasnići, Seljimi i Veselji krivi za ratne zločine – proizvoljno lišenje slobode, mučenje i ubistva"
Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu proglasilo je krivima bivše vođe tzv. OVK Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija za ratne zločine počinjene nad civilima i osobama koje nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima.
Prema odluci sudskog veća, optuženi su krivi za ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode na štetu 385 lica, okrutno postupanje na štetu 49 lica, mučenje na štetu 303 lica i ratni zločin ubistva nad 96 lica.
Kako je utvrđeno tokom izricanja presude, tužilaštvo je van razumne sumnje dokazalo odgovornost četvorice optuženih za navedena krivična dela i njihovo učešće u ostvarivanju zajedničkog kažnjivog cilja.
"Tači imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja OVK"
Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je Hašim Tači imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv. OVK i da je značajno doprineo njegovom sprovođenju.
"Lično je učestvovao u izvršenju krivičnih dela, podsticao ih i podržavao", navelo je veće.
Utvrđeno je i da je Tači imao saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima tzv. OVK, ali nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio.
"Optuženi nisu radili sami, dogovarali se o kažnjivom cilju"
Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da iako je odgovornost optuženih bivših lidera tzv. OVK individualna i lična, nijedan od njih ne bi mogao sam da ostvari postignuto u zajedničkom kažnjivom cilju.
"Radili su zajedno, nepokolebljivo i uz pomoć drugih. Zajedno su se dogovorili o zajedničkom kažnjivom cilju, zajedno su odlučili da uspostave sistem za ostvarenje tog cilja, zajedno su obrazovali zatvoreničke objekte, osnovali i uredili vojnu policiju, obaveštajnu službu i specijalne jedinice i poverili im zadatak ostvarenja njihovog zajedničkog kažnjivog cilja", kazao je Smit.
Kako je dodao, sebi i drugima dodelili su uloge, zvanja i položaje sa kojih su kontrolisali sprovođenje zajedničkog kažnjivog cilja, zajedno su imenovali druga lica na važne položaje, zajedno su izdavali saopštenja u kojima su promovisali svoje stavove i politike, napadali neprijatelje i preuzimali odgovornost za ubistva i lišenja slobode i kreirali politiku potpune nekažnjivosti za izvršioce tih krivičnih dela.
Smit je naveo da druga lica, konkretno Fatmir Ljimaj i Sabin Geci, Rustem Mustafa i Ljatif Gaši, u kažnjive svrhe su zdušno sprovodila ciljane napade na protivnike.
"Koliko je plan bio jednostavan, toliko je bio i poguban. Konkretno se sastojao od: uspostavljanja zatvoreničkih objekata na svim područjima pod kontrolom OVK-a i otkrivanja pojedinaca za koje se smatralo da su pripadnici OVK-a i najzad njihovog hapšenja, lišenja slobode i, po potrebi, ubijanja. Taj plan je sistematski i nemilosrdno sprovođen na čitavoj teritoriji pod kontrolom OVK-a i to tokom čitavog sukoba", kazao je Smit.
Dodao je da nijedan od optuženih nije preduzeo nikakve mere da se sprovođenje tog plana obustavi, spreči, ublaži ili umanji.
"Naprotiv, svaki od optuženih je doprineo, podržao i omogućio njegovo sprovođenje. To je bio njihov plan i ostali su mu dosledni sve dok to više nije bilo moguće niti potrebno", kazao je Smit.
Suprotno tvrdnjama odbrane, kako je naveo Smit, data krivična dela nisu izvršena zbog nekakvih lokalnih krvnih osveta, ličnih obračuna, bandi siledžija ili civila povratnika.
"Ona su sva bila posledica plana, kažnjivog plana, koji su osmislili optuženi i druga lica, a koji su tokom celog trajanja sukoba oni sprovodili lično i uz pomoć drugih", kazao je Smit.
"Veselji učestvovao u izvršenju krivčnih dela i podsticao ih"
Kadri Veselji učestvovao je u izvršenju krivičnih dela i podsticao na njihovo izvršenje, lično je učestvovao u identifikovanju i porogonu protivnika OVK i imao je saznanja o krivičnim delima, nije učinio ništa da ih spreči, saopšteno je u Hagu.
"I Krasnići imao ključnu ulogu u napadima OVK"
Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je Jakup Krasnići značajno doprineo ostvarenju zajedničkog cilja tzv. OVK.
"Kao član Glavnog štaba i portparol OVK, Krasnići je imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike OVK, kao i u podsticanju vršenja krivičnih dela nad osobama koje su smatrane protivnicima", navelo je veće.
Utvrđeno je i da je Krasnići imao saznanja o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima tzv. OVK, ali nije preduzeo mere kako bi ih sprečio ili kaznio počinioce.
"Seljimi imao ključnu ulogu - učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih"
Redžep Seljimi kao član glavnog štaba i glavni inspektor OVK imao je ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jednica OVK i podsticao je vršenje krivičnih dela i učestvovao u njima, rečeno je tokom izricanja presude.
Ovacije u Prištini na navode sudije da posle 20. juna nije bilo ratnih zločina
Ovacije okupljenih Albanaca u centru Prištine na navode sudije da nakon 20. juna nije bilo ratnih zločina na Kosovu, da četvorica optuženih nisu počinili zločin protiv čovečnosti, da im je cilj bio nezavisnost Kosova, javlja RTS.
"Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini"
Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine protiv bivših lidera tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na KiM, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.
Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit rekao je da je sudsko veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.
"Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je, pored toga, zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti", rekao je Smit.
Dodao je da je veće utvrdilo da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.
Osim toga, veće se uverilo da su sva četvorica optuženih bila svesna okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićeni status žrtva.
"Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga – kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava – ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini", napomenuo je Smit.
"Tužilaštvo dokazalo ratni zločin ubistvo 98 lica"
Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici tzv. OVK umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 98 lica, odnosno ratni zločin ubistvo, saopšteno je tokom izricanja presude.
Specijalizovana veća: Dokazana nezakonita hapšenja najmanje 385 lica od strane tzv. OVK
Specijalizovana veća Kosova u Hagu saopštila su da je Tužilaštvo dokazalo da je tzv. OVK počinila ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode najmanje 385 osoba.
Pristalice OVK udaljile se od zgrade Specijalnog suda posle upozorenja policije
Oko 200 pristalica OVK koji su se nalazili ispred Specijalizovanih veća Kosova u Hagu udaljilo se sa tog prostora nakon što je to od njih zatražila holandska policija. Oni su otišli u park Maliveld, gde je postavljen veliki ekran putem kojeg prate izricanje presude četvorici bivših lidera OVK, prenosi Kosovo online pisanje Kosovo presa.
Holandska policija prethodno je naredila svima koji su se okupili ispred zgrade suda u Hagu da se udalje. Upozoreni su da će u suprotnom protiv njih biti upotrebljena sila.
Sudsko veće u Hagu: Tužilaštvo nije dokazalo da su izvršeni zločini protiv čovečnosti
Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu zaključilo je, u predmetu protiv bivših vođa OVK, da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematičan napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, odnosno da tužilaštvo nije dokazalo da su pripadnici OVK ciljano napadali civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti.
Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit rekao je da je, kada je reč o postojanju sistematičnog napada ili napada širih razmera na civilno stanovništvo kao uslova za zločine protiv čovečnosti, sudsko veće zaključilo da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematičan napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo.
Smit je, tokom izricanja presude bivšim vođama VK, rekao da je veće utvrdilo da su najkasnije od aprila 1998. do avgusta 1999. pripadnici tzv. OVK vršili dela nasilja i zlostavljanja nad civilnim stanovništvom širom KiM i u određenim delovima severne Albanije koji su bili pod kontrolom tzv. OVK, vršeći, između ostalog, radnje navedene u članu 13 Zakona.
Veće je, takođe, zaključilo, rekao je Smit, da su te radnje predstavljale napad koji je bio i sistematičan i širih razmera.
"Međutim, panel je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo, van razumne sumnje, da je napad bio usmeren na civilno stanovništvo. Konkretno, zaključio je da su, i osim toga što je postojala politika, odnosno plan za ciljane napade na lica koja su smatrana protivnicima, žrtve mahom, a neke isključivo, birane i ciljano napadane na osnovu individualnih okolnosti, a ne na osnovu pripadnosti ciljanom stanovništvu", rekao je Smit.
Prema njegovim rečima, panel se nije uverio da osobe koje su pripadnici OVK ciljano napadali u kontekstu ovog predmeta predstavljaju civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti. Dodao je da je panel zaključio da tužilaštvo nije pokazalo, van razumne sumnje, da su izvršena krivična dela progona, zatvaranja, drugih nehumanih postupaka, mučenja, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti.
"Dajte mi metak, nemojte da se ovako mučim... Nema metka za tebe. Oduzećemo ti život malo po malo"
Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u 2 oblasti na severu Albanije. Pripadnici OVK, uključujući pripadnike vojne policije, hapsili su i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte pod kontrolom OVK na Kosovu i u severnoj Albaniji. Pripadnici OVK su mnoge žrtve uhapsili u sličnim okolnostima, u njihovim domovima ili na putevima, a potom su ih odvodili u zatvoreničke objekte. Mnoge žrtve su prilikom hapšenja prebijali, grubo vređali, stavljali im povez na oči, vezivali im ruke i noge, i oduzimali im lične predmete. Iz dokaza se vidi da su ta lica mahom hapšena i lišavana slobode, uz tvrdnju da su srpski kolaboracionisti, špijuni, izdajnici i druge slične optužbe, rekao je sudija Smit.
U zatočeništvu, žrtve nisu mogle da napuštaju zatvoreničke objekte; zatvorenici su držani u zaključanim prostorijama ili pod stražom, okruženi naoružanim pripadnicima OVK koji im nisu dali da odu. Mnogi zatvorenici bili su u lancima, vezanih ruku ili s lisicama, drugi su držani pod pretnjom oružjem. Jedan svedok, koji je držan u Lapušniku, ispričao je da su ga doveli u štalu u kojoj je bilo 4 ili 5 pregrada za životinje, i najmanje 7 lica vezanih lancima kao životinje. Ni u jednom trenutku hapšenja i zatvaranja tih lica nije bilo zasnovano na krivičnom postupku, niti je postojala osnovana sumnja koja bi lišenje slobode činila apsolutno neophodnim iz bezbednosnih razloga. Zapravo, zatvorenici su bili nastavnici, zemljoradnici, šumari, radnici, i u nekim slučajevima žene i deca. Uz svega nekoliko izuzetaka, nema dokaza da se bilo koje od lica lišenih slobode bavilo bilo kakvim kriminalnim aktivnostima, aktivno učestvovalo u neprijateljstvima ili se bavilo bilo kojom drugom delatnošću zbog koje bi OVK imala razloga da strepi za bezbednost, i time opravdala njihovo lišavanje slobode.
Foto: screenshot scp-ks.org
Žrtve su držane u zatočeništvu na osnovu nepotkrepljenih i neodređenih optužbi i glasina da su srpski kolaboracionisti, između ostalog zbog svoje nacionalne pripadnosti ili zbog nekakvog navodnog špijuniranja ili kontakata i poslovnih aktivnosti sa Srbima ili sa srpskom policijom ili vojskom. Nema uverljivih dokaza da su lica uhapšena i držana u zatvoreničkim objektima OVK zaista bila, citiram, "srpski kolaboracionisti", kolaboracionisti, špijuni ili izdajnici, kako je tvrdila OVK. Iako su pred panel izneti dokazi da su neka hapšenja i lišenja slobode mogla biti motivisana ličnim razmiricama, panel je zaključio da bi pripadnici OVK, čak i kada su lične razmirice možda isprva bile razlog za hapšenje, uhapšeno lice zatvarali ne obazirući se na izvor ili tačnost optužbi. U svim slučajevima radilo se o pripadnicima OVK koji su zatvorenike držali u zatvoreničkim objektima OVK, nazivali su ih špijunima i kolaboracionistima, zlostavljali ih i u nekim slučajevima ubijali. Ponekad su pripadnici OVK još gore postupali sa zatvorenicima sa kojima su oni ili neki drugi imali lične razmirice.|
Osim u izuzetno malom broju slučajeva, zatvorenici nisu bili službeno obavešteni o razlozima za pritvor, nisu blagovremeno izvedeni pred sudiju ili drugi nadležni organ, i nije im pružena prilika da ospore zakonitost pritvora. Umesto toga, bili su prepušteni na milost i nemilost svojih tamničara.
Panel je zaključio da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica. Tačke 5 i 7, surovo postupanje i mučenje. Sada prelazim na tačke 5 i 7, surovo postupanje i mučenje. Na osnovu ukupnih raspoloživih dokaza, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od tih 348 lica 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. Konkretno, panel je utvrdio da su pripadnici OVK u raznim zatvoreničkim objektima na Kosovu i u severnoj Albaniji uspostavili i održavali nehumane uslove zatočeništva, odnosno doprineli njihovom uspostavljanju i održavanju.
Foto: screenshot scp-ks.org
Zatvorenici su bili zatočeni na raznim lokacijama i u različitim tipovima objekata, uključujući nekadašnje školske zgrade, štale i podrume. Zatvorenici su često držani u prostorijama koje su bile suviše male za toliki broj zatvorenika, nije bilo uslova za spavanje, ili su ti uslovi bili neadekvatni. Mnogi zatvorenici su morali da spavaju na betonskom podu koji je u nekim slučajevima bio prekriven blatom ili ljudskim i životinjskim izmetom. Osim u malom broju izuzetaka, zatvorenici nisu dobijali dovoljno hrane i vode. Konkretno, u nekim zatvoreničkim objektima zatvorenici po više dana uopšte nisu dobijali hranu. Isto tako, uz malobrojne izuzetke, zatvorenicima nije pružana medicinska pomoć. Zatvorenicima nije bilo dozvoljeno da se peru. Većina nije imala ni pristup toaletu. Jedan svedok, koji je bio zatvoren u lapušniku, ispričao je da su zatvorenici na početku morali da vrše nuždu na pod, a kasnije su za to koristili jednu kofu.|
U mnogim zatvoreničkim objektima zatvorenici su bili vezani lancima ili lisicama, ili su im ruke i noge bile vezane. Jedan svedok, koji je bio zatvoren u Čahanu, kazao je da su mu ruke neprekidno bile vezane tokom 20 dana. Pored toga, Panel je utvrdio da su mnogi pripadnici OVK, koji su učestvovali u zatvaranju, fizički zlostavljali zatvorenike. U raznim zatvoreničkim objektima, neki pripadnici OVK redovno su šutirali i u više navrata surovo premlaćivali zatvorenike, udarajući ih, između ostalog, kundacima pušaka, palicama, motkama, drškama sekira, metalnim šipkama i kablovima za struju.
Neke zatvorenike pripadnici OVK bi obesili za noge i tukli ih dok su visili naglavačke. Neki zatvorenici bili su prisiljeni da se međusobno tuku. Mnoge zatvorenike su tukli sve dok više nisu mogli da ustanu, da normalno dišu ili dok ne bi izgubili svest. Neki zatvorenici su umrli usled povreda koje su im njihovi tamničari iz OVK naneli tokom žestokih premlaćivanja. Jedan zatvorenik koji je bio zatvoren u lapušniku ispričao je da je drugi zatvorenik molio vojnike OVK, dok su ga tukli: "Dajte mi metak, nemojte da se ovako mučim." Na šta mu je jedan od vojnika odvratio: "Nema metka za tebe. Oduzećemo ti život malo po malo. "
Foto: screenshot scp-ks.org
Pripadnici OVK su takođe psihički mučili zatvorenike. Zatvorenici su bili prisiljeni da slušaju i gledaju kako druge zatvorenike tuku, i kako oni jauču od bola. Na primer, jedan svedok koji je bio zatvoren u Lapužniku naveo je da su dvojicu zatvorenika toliko žestoko premlatili pred ostalima da su se svi drugi zatvorenici rasplakali. Jednog čoveka, koji je izvršio samoubistvo, ostavili su da visi u prostoriji kako bi ostali mogli da ga vide. Neki zatvorenici su morali da pokopaju tela drugih zatvorenika. U mnogim zatvoreničkim objektima, zatvorenicima su govorili da će ih ubiti, ili da su druga lica koja su bila zatvorena zajedno sa njima pogubljena. Drugi zatvorenici bili su podvrgnuti lažnom pogubljenju. Zatvorenici su slušali i gledali kako njihovu blisku rodbinu ili prijatelje tuku, ili bi im rekli da su članovi njihovih porodica zatvoreni na nekom drugom mestu, ali im nije bilo dozvoljeno da ih vide. Jedan svedok, čijeg su rođaka u Lapužniku tako teško pretukli da je kasnije umro pred tim svedokom, rekao je drugim zatvorenicima: "Lakše bi mi bilo da su ubili mene umesto mog rođaka, zato što on ima malu decu i zato što sam ga mnogo voleo. "
Panel je zaključio da su u tim radnjama zatvorenicima naneti težak fizički i psihički bol i patnja. Mnogi zatvorenici zadobili su teške fizičke povrede ili su pretrpeli težak psihički bol. Na primer, nekim zatvorenicima čupali su nokte ili lomili udove, uključujući ruke, noge, skočne zglobove i rebra. Nekoliko svedoka je posvedočilo da do danas imaju bolove u stopalima, šakama ili drugim delovima tela, i da ne mogu normalno da hodaju ili da se normalno služe povređenim udovima. Mnogim zatvorenicima izbijeni su zubi ili su im usled premlaćivanja ostali trajni ožiljci. Mnogi svedoci su takođe opisali trajne psihičke posledice svog stradanja. Konkretno, nekoliko svedoka je navelo da pate od glavobolje, nesanice i dugotrajne depresije.
Panel je zaključio da smišljanje načina na koji su zatvorenici držani u nehumanim uslovima i često surovo premlaćivani pokazuje da su barem oni pripadnici OVK koji se poimence navode u presudi nameravali da zatvorenicima nanesu teške duševne i fizičke patnje. Osim toga, zatvorenici su često podvrgavani grubom saslušavanju. Zatvorenike su ispitivali o njihovom poslu, o navodnoj saradnji sa Srbima, o srpskim saradnicima o tome zašto su postali špijuni, zašto se nisu priključili OVK, a jednog zatvorenika su pitali zašto nije "na Tačijevoj strani".
Šta je na početku rekao sudija Smit
Sudija Smit se posle uvodnog proceduralnog dela suđenja osvrnuo i na to ko je ko među optuženima, prvo dao kratki istorijat kad je reč o statusu AP Kosovo u SFRJ a potom i status u okviru SRJ.
Podsetio je i na hrabre svedoke koji nisu ustuknuli nego su svedočili pred sudom ali i na one koji su to izbegavali u strahu za sebe i svoje porodice. Nešto kasnije je podsetio i na zatvaranje žrtava koje su držane u lancima, u štalama za stoku.
Na početku izricanja presude sudija Čarls Smit je naveo da se postupak se bavio optužnicom, a ne legitimitetom OVK.
„Hašim Tači, prvi je optuženi u ovom predmetu. Od marta 1998. do septembra 1999. Tači je bio načelnik direkcije za informacije OVK i vrhovni komandant OVK. Kadri Veselji, drugooptuženi u ovom predmetu državljanin je Kosova. Gospodin Veselji je jedan od osnivača OVK i glavnog štaba. Bio je član direkcije OVK za politička pitanja i načelnik obaveštajne službe OVK. Bio je i načelnik obaveštajne službe Kosova, zvane Šik. Redžep Seljimi, trećeoptuženi, državljanin je Kosova, rođen u opštini Srbica na Kosovu. Tužilaštvo navodi da je Seljimi bio član glavnog štaba OVK, bio je načelnik sektora za operacije OVK. Jakup Krasnići, četvrti je optuženi, državljanin Kosova. Tužilaštvo tvrdi da je bio član glavnog štaba OVK i član direkcije OVK za politička pitanja, glavni portparol OVK i portparol privremene vlade Kosova“, rekao je sudija Smit.
Sudija Smit je dalje naveo da Tužilaštvo sve optužene tereti po šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti - konkretno progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo i prisilni nestanci lica.
„Tužilaštvo tvrdi da su sve radnje koje se stavljaju optuženima na teret bile deo sistematskog napada i šireg napada. Tužilaštvo tvrdi da su optuženi znali za taj napad. Tužilaštvo optužene tereti po četiri tačaka optužnice za ratne zločine: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje ili lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Po navodima tužilaštva, sve radnje izvršene su u kontaktu OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije. Tužilaštvo tvrdi da su dela činjena u bazama ili štabovima OVK. Optuženi su bili svesni da su žrtve bile lica koja nisu aktivno učestvovala u borbama. Optuženi snose individualnu odgovornost. Sva četvrorica optuženih izjasnila su se da nisu kriva po svim tačkama optužnice“.
U 10 sati počelo izricanje presude bivšim vođama OVK
U Specijalizovanim većima u Hagu oko 10 sati počelo je izricanje presude bivšim vođama OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
U sudnici su optuženi, članovi njihovih porodica, ministar spoljnih poslova privremenih institucija Gljauk Konjufca, ministar za porodicu privremenih institucija Andin Hoti, predsednik udruženja bivših pripadnika tzv. OVK Hisni Gucati, kao i poslanici Demokratske partije Kosova.
Izricanje presude će, kako je najavljeno, trajati dva sata, odnosno od 10 do 12 časova. Presudu prati veliki broj medijskih ekipa. Ispred zgrade Specijalizovanih veća raspoređen je veliki broj pripadnika holandske policije.
Kod zgrade suda od sinoć se okupljaju i Albanci, sa zastavama i amblemima tzv. OVK, koji žele da pruže podršku vođama tzv. OVK koji čekaju presudu za ratne zločine. Policija im je naredila da se povuku na prostor predviđen za okupljanja.
Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo po 45 godina zatvora za optužene Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija. Optužnica ih tereti na osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka za zločine protiv čovečnosti i u četiri tačke za ratne zločine.
"Udaljite se ili ćemo upotrebiti silu"
Ispred Specijalizovanih veća Kosova, gde će danas biti izrečena presuda bivšim vođama OVK, okupile su se pristalice OVK i prišle zaštitnim ogradama, nakon čega ih je policija upozorila da će, ukoliko se ne udalje, upotrebiti silu.
„Naređenje policije je da se udaljite od zgrade suda, u suprotnom ćemo upotrebiti silu“, navodi se u policijskom upozorenju, prenosi Telegrafi.
Severna Mitrovica: Karabinjeri na glavnom mostu na Ibru, pojačano prisustvo policije
Pred početak izricanja presude četvorici lidera OVK u Hagu atmosfera u Severnoj Mitrovici je mirna, a na centralnom mostu prisutni su pripadnici karabinjera iz italijanskog sastava Kfora, kao i nekoliko vozila policije koja su stacionirana sa obe strane glavnog mosta na Ibru.
U samom gradu primetan je manji broj ljudi, kao i pojačane patrole Kosovske policije koje patroliraju šetalištem do glavnog mosta, neki od njih su opremljeni pancirnim prslucima, javlja Kosovo online.
U Gračanici zasad mirno, policija savetuje izbegavanje puta ka Prištini
U Gračanici je za sada mirna situacija, i nema automobila sa zastavama OVK i Albanije. Kod kružnog toka u tom mestu tzv. kosovska policija zaustavlja civilna vozila i savetuje da se izbegava kretanje ka Prištini. U centru Gračanice kod policijske stanice nalazi se patrola slovenačkog Kfora. Na ulicama je primetan manji broj ljudi nego inače.
Nastava u srpskim školama danas onlajn, deca ostaju kod kuće
U osnovnim i srednjim školama na centralnom Kosovu koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije nastava se danas ne odvija. Kako su saopštili iz školskih uprava, ta odluka je doneta na nivou škola, a zbog bezbednosne situacije.
Meštani Gračanice su juče za Kosovo onlajn istakli da ne strahuju od presude liderima nekadašnje OVK, te da su tokom proteklih 27 godina navikli na provokacije, koje su proteklih dana u Gračanici bile povećane.
U Hagu napeto uoči presude Tačiju, Albanci masovno pristižu
U Specijalizovanim većima u Hagu sve je spremno za izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, četvorici bivših komandanata terorističke OVK, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Tokom više od tri i po godine suđenja, iz postupaka i izjava sudskog veća nije se moglo jasno naslutiti kakva će biti konačna odluka.
Atmosfera u Hagu je napeta, a od juče u grad pristižu Albanci iz različitih delova Evrope, a za danas su najavljeni i masovni protesti, javlja RTS. Ispred suda i u njegovoj okolini pojačano je prisustvo novinarskih ekipa
U zgradi suda očekuju se porodice četvorice optuženih, brojne novinarske ekipe iz Srbije, sa Kosova i Metohije i iz Albanije, kao i predstavnici privremenih institucija u Prištini.
Posle više od tri godine suđenja, pažnja je sada usmerena na sudsko veće i trenutak kada će biti saopštena odluka o četvorici bivših komandanata takozvane OVK.
Tužilaštvo je tokom suđenja tvrdilo da je dokazalo krivicu četvorice optuženih za progon, zatvaranje, druga nehumana dela, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak, kao i za četiri tačke optužnice za ratne zločine – nezakonito ili proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo. Za ta dela traži kaznu od 45 godina zatvora.
Kako će izgledati izricanje presude
Očekuje se da će izricanje presude četvorici lidera OVK, optuženim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, danas pred Specijalizovanim većima u Hagu trajati do dva sata.
Prema saopštenju objavljenom na sajtu Specijalizovanih veća, izricanje presude počeće u 10 časova i trajati do 12 časova.
Glavna tužiteljka Kimberli Vest za njih je zatražila kazne od po 45 godina zatvora, dok je odbrana predložila oslobađanje.
Sudsko veće u Hagu dva puta je odlagalo presudu, prvo u maju za 20. jul, a zatim i za 16. septembar, zbog obimnosti dokaza i složenosti predmeta. Kako se navodi, javna sednica izricanja presude će se takođe prenositi, uz odlaganje od 10 minuta, na albanskom, engleskom i srpskom jeziku, objavilo je Kosovo online.
Pojačane snage holandske policije u Hagu uoči izricanja presude
Uoči izricanja presude bivšim liderima OVK pred Specijalizovanim većima u Hagu, holandska policija pojačala je prisustvo u gradu i oduzima drške zastava i metalne i drvene kako bi sprečila moguće incidente, prenosi Kosovo online pisanje prištinskog Indeks onlajna.
Na putu ka Hagu mnogi su sa sobom poneli zastave OVK, tzv. Kosova i Albanije. Policija je okupljenim građanima oduzimala drške zastava, bez obzira na to da li su drvene ili metalne.
Ko su bile žrtve i gde su zločini počinjeni
Prema navodima tužilaštva, žrtve su bili Srbi, Romi i Aškalije, civili za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima, kao i Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili bili povezani sa njim i drugim strankama koje su smatrane protivnicima OVK. Na meti su bili i Albanci koji nisu želeli da se pridruže OVK ili je podrže, ljudi koji su smatrani protivnicima na osnovu svog sadašnjeg ili bivšeg zaposlenja, kao i oni koji su se družili sa Srbima.
Zločini su, prema optužnici, počinjeni najkasnije od marta 1998. do kraja septembra 1999. godine na više od 40 lokacija širom Kosova i Metohije, kao i u Kuksu i Ćahanu na severu Albanije.
Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena.
Tužilaštvo: Optuženi imali ključnu ulogu u OVK
Tužilaštvo je tvrdilo da su optuženi imali snažnu zajedničku ulogu kao ključni članovi Glavnog štaba OVK, kao i da su imali nameru i znanje o zločinima, efektivnu kontrolu na terenu i značajan doprinos zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
Prema navodima tužilaštva, zajednički cilj bio je uspostavljanje kontrole nad celim Kosovom i Metohijom putem nasilja nad onima koji su smatrani protivnicima.
Tokom suđenja izneti su i detalji o mučenju pritvorenika. Sajmon Lous, koji zastupa 156 učesnika u postupku u svojstvu žrtava, rekao je da su pripadnici OVK pokazali "neverovatnu svirepost i surovost ekstremnih razmera“.
Odbrana je, s druge strane, ocenila da tužilaštvo nije dokazalo navode iz optužnice i zatražila oslobađajuću presudu za sve optužene.
Advokati odbrane tvrdili su da OVK nije imala jedinstvenu komandnu strukturu i da njeni lideri nisu imali kontrolu nad dešavanjima na terenu.
Svedoci odbrane bili Klark, Rubin i Hil
Tačijeva odbrana je tokom postupka pozvala sedam svedoka, među kojima su bili bivši komandant NATO-a Vesli Klark, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms Rubin, nekadašnji američki izaslanik u Prištini Kristofer Hil i Džok Kovi, bivši zamenik šefa administracije Unmika pod Bernarom Kušnerom.
Prvobitna optužnica potvrđena je 26. oktobra 2020. godine, a izmenjena u septembru 2021. i aprilu i septembru 2022. godine. Manje redigovana verzija optužnice podneta je u februaru 2023. godine i ona je važeća optužnica u ovom postupku.
Četvorica optuženih nalaze se u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine, dok je suđenje počelo u aprilu 2023. godine.
Završne reči održane su od 9. do 18. februara ove godine.
Tokom suđenja svedočila su 134 svedoka – 125 koje je pozvalo tužilaštvo, dva pred predstavnicima žrtava i sedam koje je pozvala odbrana. U pisanom obliku prihvaćena su i 164 svedočenja, dok je tužilaštvo u dokazni materijal uvelo oko 3.000 predmeta.
Iščkivanje presude na ulicama
Za danas su najavljena masovna okupljanja i demonstracije u Prištini i drugim gradovima na KiM koje su imale svoju uvertiru u subotu.
Zbog toga su SAD, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo izdali upozorenja svojom državljanima da 16. septembra ograniče svoje kretanje i izbegavaju područja u kojima se održavaju demonstracije.
Odvojeni postupak za ometanje pravde
Protiv Hašima Tačija vodi se i odvojeni postupak zbog ometanja pravde i pokušaja uticaja na svedoke, u kojem su optužena još četvorica bivših pripadnika OVK. Tužilaštvo je za Tačija zatražilo kaznu od šest godina zatvora.
Tokom rata 1998. i 1999. godine pripadnici OVK počinili su brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima Vojske Jugoslavije i policije, Srbima i drugim nealbancima, kao i nad Albancima koji su odbijali da podrže ili se pridruže OVK.
Kurir.rs/RTS/Kosovo online
